Throughshining

Bleda svetlost dodiruje Noge su slabe Ruke mlitave Pleše poslednji put Sve od sebe sklanja Okretom gleda nazad Trunje se lepi za članke Ukus prašine ispunjava usta Kiša ne spira Zastave se ne vijore Magla je dah Pirueta okončava san

Ona, velika Bezimena i univerzalna Gleda sa visine Ona jeste visina Odavno nas je osudila Polako tonemo

Ponovni susret Vredan dana ćutanja Ispunjenje

Četvrti put u crnom Datumi sijaju sivilom Dok čuvamo svetlo

Ukrali su te pre nego što si videla svoje lice Onakvim kakvo je trebalo da bude Sada trčiš poljem boja, imitirajući svaki cvet, Ne bi li se pupoljak pojavio u ogledalu

Prolaznost je ispred mene Hvatam je dimom Jurim tipke da ne pobegnu reči Smisao je izmakao prvi

Ako je oluja koju nosim jača od mene samog, Nevreme je moj vazduh. Ako umem da sijam samo za druge, Nisam svoj život. Ako šake nemaju jaču snagu od besa, Nema ni prave sreće između prstiju. Ako se oči smeju samo kada nisu tu, Ne vredi gledati ih.

Završilo se doba slobode.

Doći će vreme kada će se sve rušiti, užareno kamenje će padati po ulicama punih vriska. U sudaru atmosfera nestaće dah i boja neba. Lomljava građevina će savladati svaki treptaj tišine.

Slavili smo tvoju omiljenu boju U očima, u tkanju, u mirisu, I suprotstavljali je onoj koja nam je ostala nakon tebe. Svetlost je promicala prostorijom Kao tvoj pogled kroz sobu – Živo, ispunjeno poletom, Nagoveštavajući nam večnost, Sada i sutra, Između nas. Nešto je onog dana bilo sakriveno među oblacima, Istim onim koji su došli da te isprate, Znala si to pre vremena I pričala si nam o lepoti, zajedništvu, ljubavi, Dok smo pleli mreže smeha I radovali se vatri. Slamali smo strepnju i strah, Prkosili pretpostavkama, Ti više od svih. Sada kad je tišina zamenila